Стоп Хагу :: Конференције Тима

276. конференција Тима; 28. фебруар 2010.

Зоран Красић: Даме и господо, ово је наша редовна конференција посвећена суђењу Војиславу Шешељу у Хашком трибуналу. Прва информација, судећи према интернет сајту Хашког трибунала, за уторак и среду заказан је претрес у послеподневним часовима у судници број три. То је у оквиру поступка по оптужници за ратне злочине. Шта има друго ново у том предмету? Нема ничег новог, што се оно каже - иста мета исто растојање, а вероватно је у питању још један од најбесмисленијих покушаја тужилаштва да докаже нешто што је немогуће да се докаже. Али о том потом, видећемо о чему се заправо ради. Друга врло важна информација, што се нас тиче, то је што смо одржали један величанствени скуп у Дому синдиката, „Седам година хашке тамнице“, где смо ми чланови Комитета за одбрану Војислава Шешеља, надам се, успели да уз помоћ наших гостију и наших пријатеља обавестимо јавност о чињеници да је Војислав Шешељ седам година у притвору, да се поступак против њега води мимо свих могућих стандарда, мимо свих могућих правила, па чак и мимо оних правила која су они написали у Хашком трибуналу. Очигледно да не знају како да изађу на крај са тим предметом и са Војиславом Шешељем, а вероватно нису ни у овом тренутку још способни да једноставно признају и да капитулирају пред чињеницом да се у судници налази Војислав Шешељ, човек који је невин за све оно што му се ставља на терет. И још једна информација која је врло значајна, како за ове наше унутрашње прилике тако и за Хашки трибунал. Ја бих кренуо, пре свега, хронологијом и ја бих молио новинаре да обрате пажњу на хронологију која садржи само чињенице. Може после свако да коментарише на свој начин те чињенице, али је важна хронологија. Она не може да се промени. Знате, чињенице не могу да се промене, чињенице не могу да се унаказе, чињенице се само прихватају као такве. У оптужници против Војислава Шешеља јасно је наведено да он треба да буде одговоран и за нека догађаје и за нека дела за које тужилаштво тврди да их није учинио Војислав Шешељ, нити добровољци Српске радикалне странке, него неко други који припада наводно српским снагама. У том смислу, Војислав Шешељ је проверавао то, па је испитивао сведоке и у судници да би проверио наводе неких сведока који су пре тога нешто сведочили. И сетимо се локације Зворник - Војислав Шешељ је поставио неколико питања сведоку, а онда је кренула медијска хајка против Војислава Шешеља, овде, организовано, синхронизовано од стране оних који би вероватно дали и леву и десну руку само да се Војислав Шешељ не врати из Хашког трибунала. Поред ових бивших кумова, у народу познатих као Шојић и Ћирко, појавио се и овај командант. Још се малтене пренос није ни завршио, новине већ изашле. Одштампана изјава, извесни Пелевић дао изјаву, и сад креће та хронологија. Каже - Тог дана о којем Шешељ прича, био сам у Зворнику и тврдим да није било ниједног муслиманског цивила, ни тада ни било кад. У Зворнику сам изгубио два велика хероја и пријатеља, чије слике и данас чувам у својој кући, међу фотографијама осталих погинулих бораца. Сећам се да је било страшно у Звронику. Пелевић каже да је било страшно у Зворнику. Тај херој, каже, сведочи у новинама да је било страшно у Зворнику, значи, око њега је све фијукало. Ја не могу да кажем да је страшно јер нисам био, али он каже да је страшно, био човек тамо. Изложио се великој опасности. Каже - Ми смо ослободили Бијељину и дошли у Звроник, где су борбе трајале само један дан. Пелевић каже „ми“, мисли на себе и на неке своје пријатеље. „Након тога смо се повукли и вратили у Ердут и препустили управу српској територијалној одбрани“, каже Пелевић. Не каже Красић, не каже Гордана Поп-Лазић, не каже Петар Јојић, не каже Војислав Шешељ, каже Пелевић, Борисав Пелевић каже, професор за ударац ногом у главу. Он то каже 15. јаунара, а све новине објављују 16. јануара. Зашто је он то рекао? Па, ево, Шешељ је, каже, очајник, Шешељ је очајник у Хашком трибуналу кад поставља питања и кад се брани. Пелевић сматра да Војислав Шешељ не сме да се брани. И како завршава командант? „Ваљда би ме српски, бошњачки, хрватски или хашки суд до сада оптужио.“ Обавестили смо тужилаштво, ево документације, ево шта кажу сведоци очевици у Хашком трибуналу у предмету против Војислава Шешеља. Ево, господо, шта каже Пелевић, па зовите га па расправите где је истина. Треба нам истина. И расправљали ових месец дана и наводно истина је оно што је јуче саопштено, ми још то нисмо добили, али господин Пелевић је, као следбеник Александра Вучића, закључио да и он треба да има неки сетрификат, да се и он баждари. Онај је добио сертификат да није шпијун, а овај сад треба да добије сертификат да није осумњичен. Отишао код Вукчевића и он га баждарио. Добио је папир, по том папиру испада, чекамо званично обавештење, али према ономе што су медији објавили, и то исти они медији где Пелевић прича, испада да је тужилаштво дошло до закључка да Пелевић није могао да учествује у евентуалним ратним злочинима 1991. и 1992. године, јер је он њих обавестио да се тек фебруара учланио тамо у ту гарду и да је до тада све био на обуци у Ердуту. И сад, људи моји, ко овде лаже? Да ли Борисав Пелевић лаже када је признао или лаже када је саопштавао тужилаштву где је био? И сада се поставља питање, којој лажи је тужилаштво дало поверење, да ли оној лажи која је саопштена у новинама, да ли оној коју је рекао док је пио кафицу са Вукчевићем. Али, важно да је добио сертификат. Па, наравно да је добио сертификат. Зашто је добио сертификат? Па, како је Борис Тадић могао да буде на челу оне екипе која нам је покрала мандате, он мора да опере те мандате на неки начин. Пошто смо сада у фази прања новца, сада се само прича о томе како се пере новац. Ево, сада се пере биографија. Сад се подиже углед, али да бацимо на страну све ово. Како је могуће да човек за два дана јавно промени мишљење? Можете ли да се ставите у ситуацију обичног човека, Србина који је живео у Републици Српској, Републици Српској Крајини, или који је живео на територијама Социјалистичке Републике Хрватске, Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, па у Београду поводом неког догађаја каже: „Био сам тамо, није се тако десило.“ Ја мислим да се не би ни боја још у новинама осушила, већ би га Вукчевић и ова власт спаковали и сместили у затвор. Али овде имамо ове баждарене, којима је дозвољено да у року од два дана саопште две дијаметрално различите изјаве истог човека. Прва изјава - Шешељ очајник, ја сам био у Зворнику знам шта се дешавало, а Војислав Шешељ ништа није тврдио него само поставио питање. Дакле, поента је у томе да је и ово средство којим се Војиславу Шешељу забрањује да се брани у Хашком трибуналу. А када је ово обавештење ишло према тужилаштву за ратне злочине, овде, речено је - Војислав Шешељ може успешно да се носи са тужилаштвом, са претресним већем, са сведоцима тужилаштва, али како да се он брани од медијског линча који се наставља у медијима у Србији? Ви знате да мало-мало па председавајући судија прелиста прес клипинг, па каже: „Господине Шешељ, да Вас обавестим, у србијанској штампи се пише поводом, па се нешто прочита. Све је иницирао Борисав Пелевић. Како? Човек је дао изјаву, хвали се да је био тамо, да ничега није било. Ако је то истина, нека буде истина, али после два дана каже - био сам у манастиру Крка, а нема нити извињења нити било ког демантија за ону прву изјаву. Само да вас потсетим. Није то случајно, то је један осмишљени систем како се то ради, сећате се 2008. године, новембар, октобар, не знам који је месец био. Тада су медији обајвили вест - Николићу прети антентат, долазе људи из Босне и Херцеговине, па је вршио инсинуације ко би то могао да буде, па кад се протумаче те инсинуације, види се да је водио рачуна да су то можда два човека, један непокретан лежи у постељи, а други трајни инвалид, без штаке не може да се креће. Прошло је то, треба неко да се брани, од чега да се брани, од лажи које се пласирају преко медија. Ево, ухватили смо их на делу, чиме се све служе против Војислава Шешеља, најодвратнијим стварима. Какав је то карактер, данас каже био сам, прекосутра каже, не нисам био. Па још га заштити Борис Тадић тако што му да сертификат да тај господин не подлеже никаквој одговорности, јер је то расправио са тужиоцем, тако што је рекао: „Нисам, није тачно ово.“ А шта је са клеветом? Како Војислав Шешељ да се брани од клеветника, то су они лажови у јавности који се не либе од тога и сада вам је јасно ко креира наше јавно мњење преко ових тајкунских медија, мало-мало па видите да она интересна група или она институција која треба да се понизи, уништи или осрамоти код грађана - напад креће тако што се пласира прво лаж, нешто што не постоји, па се седам дана жвалави о томе да би осмог дана онај ко је први информацију написао напокон написао да то никада није ни било. И то је та матрица која иде. Овде је неко због сумње да је јатак две године у затвору, у притвору, а човек који каже - био сам тамо, позове се лепо на кафу проћаскају и заврше посао. Сећате се, пре неколико дана Вучић је причао: „Ето Србин на Србина, радикали раде са Бруном Векарићем, са Наташом Кандић.“ Па, ко је одбацио кривичну пријаву? Ко је одбацио кривичну пријаву против човека који за два дана, за 180 степени промени своју изјаву? Ово је изјава за јавност, ово је изјава за у четири ока. Већи значај има изјава за у четири ока него изјава која је дата јавности. Ми ћемо сваки такав покушај напада на Војислава Шешеља у Хашком трибуналу да жигошемо. И ово све иде у књиге. У књиге које треба да покажу какво је бешчашће у Србији и чиме се све служе против Војислава Шешеља. Чекамо ово обавештење, да видимо шта је то стварно тужилац написао. Он је морао да да и неку оцену ове прве изјаве. Па, ако је ценио прву изјаву, најмање што би било је да је одговоран за узнемиравање јавност. Истина је једна. Не може истина да се мења у зависности од квалитета кафе која се пије са Вукчевићем. Интересантне ствари се дешавају. Видите на шта су све спремни како се приближава долазак Војислава Шешеља, на шта све да иду. Сад се хвале да сваку лаж могу да провуку. Ставите прст на чело па замислите шта би се десило било ком Србину изван Србије да је рекао поводом неке локације: „Био сам тамо, није се то десило.“ Одмах би био ухапшен, или замислите ситуацију да неко каже: „Био сам у некој јединици која је била у околини Сребренице. То што ви причате није се десило.“ Па, већ би био у затвору, јел' тако? Колико има људи који су протерани са својих огњишта, налазе се у Србији, не смеју да иду изван Србије, поготово не да оду у Хрватску или Босну и Херцеговину. Зашто? Постоје тајне оптужнице, тајни спискови, и тако даље и тако даље. А овде човек добија сертификат. Добио сертификат. На бази овог сертификата он је завршио посао. Кад се говори истина, све је дозвољено, само Војиславу Шешељу се отежава одбрана. Све је дозвољено само да се онемогући повратак Војислава Шешеља, и сад видимо да су главни прогонитељи у ствари овде. Овде су прогонитељи. Где се налазе? Налазе се тамо где су тајкуни направили комбинацију. Тајкуни направили власт, тајкуни желе да контролишу опозицију, не могу да контролишу Српску радикалну странку и ми се поносимо тиме. Не контролише нас ни мафија, ни тајкуни, ни организовани кримилан, ни стране обавештајне службе. А они сертификат за шпијунажу, сертификат за злочине, сертификат за ово, сертификат за оно. Видећемо. Дакле, и резолуцију вероватно неку припремају, али о том потом, па ћемо да попричамо мало и о томе ако дође на дневни ред. То је оно што смо рачунали да је најважније за ову данашњу конференцију за штампу. Када добијемо ово обавештење о одбацивању кривичне пријаве, вероватно ћемо видети о чему се у ствари ради, какви су разлози. Морам да вам кажем да са гледишта предмета у Хашком трибуналу, шта год да напишу је врло прихватљиво за нас. Прихватљиво је за нас, па нека сад свако размишља на свој начин. Али не дозвољавамо клеветницима да нападју Војислава Шешеља и сваки пример клевете стављамо у контекст, да се види какав је то систем. Зато сам и узео малопре оно што нико не може да заобиђе, а то је октобар, новембар 2008. године, када су по медијима седам дана кукумавчили како се припремају атентати, како, не знам шта, неко их прогања, нешто се дешава. Шта се десило? Ништа. Томислав каже да не може да дође у Хртковце, да га тамо чека, па следи име и презиме човека који хоће да га убије. Полиција проверила - такав човек не постоји, човек са таквим именом и презименом. Свака најбруталнија лаж је дозвољена, само нека је против Војислава Шешеља, е то жигошемо за сва времена. Свака њихова изјава иде у неку књигу, свака изјава иде у књигу, а наслов ће бити одговарајући јер наслов продаје књигу. Уколико има неких питања, изволите. Уколико нема, хвала, видимо се следеће недеље.

Прочитајте коментаре (0) | Пошаљите коментар | Штампање