Стоп Хагу :: Конференције Тима

275. конференција Тима; 21. фебруар 2010.

Зоран Красић: Даме и господо, добар дан. Ово је наша редовна конференција посвећена суђењу Војиславу Шешељу у Хагу. За данас смо припремили неколико врло важних информација. Прва информација је да је отказано суђење које је раније заказано за следећу недељу, за уторак и среду. То је једина новост са сајта Хашког трибунала. Друга, још значајнија вест, у среду 24. овог месеца, у Дому Синдиката, са почетком у 16 часова, Комитет за одбрану Војислава Шешеља, Стручни тим који помаже одбрани Војислава Шешеља и, наравно, Српска радиклана странка, или на првом месту, Српска радикална странка, то са поносом истичемо, организује скуп поводом седам година откако је Војислав Шешељ у притвору Хашког трибунала. То је седам година тамновања. У сусрет том скупу, ја би искористио прилику, пре свега ради представника медија, да дам неке статистичке податке. Војислав Шешељ је отишао у Хаг 24. фебруара 2003. године. Још му нису платили, односно рефундирали трошкове за авионску карту. Четири године је у Хагу вођен неки поступак како да се Војиславу Шешељу на силу наметне бранилац. Да Војислав Шешељ, уколико буде у судници, ћути. Да његова одбрана падне у руке браниоца, а ко би могао да буде бранилац? По њиховој замисли, неко од регистрованих адвоката. Онда би се десило да, просто, Војислав у судници седи и да пуца од муке гледајући како се поступак спроводи. Тужилац каже: Добар дан, часни суде, овде је сведок тај и тај, он је нама дао неколико изјава, ја бих му поставио неколико питања. Прво питање - како сте? Добро смо. Како сте путовали? Добро. Је ли све у реду? Јесте. Јели ово ваша изјава? Јесте. Проверите ових десетак страна, да ли је ово ваш параф? Јесте. Значи, ви остајете при овоме што је овде речено? Да, остајем. Изволите одбрана, шта имате да кажете? Одбрана би рекла: Да ли сте стварно ви то потписали? Наравно. Па, да се нисте можда мало двоумили када сте то потписивали? Не, нисам. А када сте кренули према Хагу, да ли сте срели неку бубамару или неког голуба? Не, нисам. Хвала, часни суде, нема више питања. Е, тако су они планирали тај пступак. Да је тако урађено, многе лажи и многи фалсификати, које је јавност имала прилике да види какао Војиласв Шешељ ефикасно уклања, остале би практично историјске чињенице. Прво су покушали са неким суђењем, новембра 2006. године, 28 дана Војислав је штрајковао глађу, и 8. децембра 2006. године добио је право да се сам брани, и то други пут. Други пут заредом признато му је то право да се сам брани, без било какавог браниоца у приправности или наметања неког трајног браноица. Дана 21. децембра 2006. године, Војиславу Шешељу је, у оквиру свих захтева који су истакнути због чега то није испуњено, па је он и штрајковао глађу, он је имао прилике да први пут контактира са правним саветницима који му помажу у име тима. Сећате се марта 2007. године, предмет је преузео судија Антонети, тада је одређен за претпретресног судију, два сата је држао једну оду, уважавајући оправдане захтеве Војислава Шешеља да се, у крајњем случају и штрајком глађу, избори за оно што му припада, како је у то време рекао Антонети: Били сте суочени са једним великом зидом, око вас, а тај зид су у то време били и секретаријат, и тужилаштво и добар број судија Хашкох трибунала који су били претпретресне судије у том предмету. Морамо да се сетимо, први преспретресни судија био је Шомбург, па затим Агијус, он је био од октобра 2003. године, па све до јануара 2006. године, то је период када су се најбруталније кршила права Војислава Шешеља, чак је и седам месеци имао забрану било какаве комуникације са спољним светом, тако да није могао да прима посете, нити да телефоном контактира. После тога је био онај чувени Ори, знате га по оним чувеним пресудама где се ослобађају они злочинци који су уклонили сведоке као доказ за евентулано вођење неког кавалитетнијег поступка. Дана 7. новембра 2007. године кренуо је тај други претрес, у међувремну је 4 пута промењена оптужница, да вас не подсећам да је било и оних затамњених оптужница где је 60 посто текста у оптужници затамњено, тако да Војилсав Шешељ и не зна за шта га оптужују. Ако кренемо од 7. новембра, до данашњег дана, одржано је 149 судских дана, поводом суђења за ратне злочине. Што се тиче непоштовања суда, четири пута је ушао у судницу, мада тамо није било ни свеодка, више је то била једно академско-интелектуална и административна расправа поводом непоштовања суда, тај поступак за непоштовање још није окончан, зато што се жалбени поднесак налази пред жалбеним већем и требало би у неком року и да се то решава. За 149 судских дана, рачуна се да је кроз судницу прошло 76 сведока тужилаштва. Чак је прошао и један тужилац. Дана 23. јула 2008. године, Данијел Саксон је морао, као тужилац, да се појави и објасни шта је он то радио и како је он то узимао изјаве у Београду. Вива воце је сведочило 29 сведока. Директно су сведочили. Јавно. Од тог боја, три сведока су сведочила вива воце али путем видео- линка. На неколико сведочења Војислав Шешељ, после измена Правилника о поступку и доказима, практично нема никаквог утицаја. До пре годину ипо дана стране у поступку су се и питале поводом тога да ли ће неки сведок да сведочи путем видео-линка. Наравно, због Војислава Шешеља неколико пута су мењали Правилник о поступку и доказима. Само да вам скренем пажњу да је Правилник о поступку и доказима, од јануара 1994. године до данас, мењан 45 пута. Од када је Војислав Шешељ у притвору, 16 пута је мењан Правилник о поступку и доказима. Значајне су оне промене правила 92тер и 92кватар, при чему 92тер служи да се сведоку каже добар дан, а онда у судски спис уђе његова изјава, а 92кватер односи се на некога ко је умро а некада давно дао неку изјаву. У тужилаштву та се изјава, без икакве контроле, уврштава у судски спис. Или када је у случају неког сведока који није доступан, или постоји нека препрека због које он не би могао да сведочи нити јавно нити под заштитиним мерама. Само њих 29 је сведочило јавно, 34 сведока су била са заштитним мерама, то је оно изобличавање слике и гласа. Њима је додељиван неки псеудоним, тако да практично јавност и не зна идентитет тих сведока. Такође су 3 заштићена сведока сведочила путем видео-линка. А 6 заштићених сведока је сведочило на затвореним седницама, тако да јавност нема никаквог сазнања шта се дешавало. Ја морам да кажем да се Војислав Шешељ противио тим затвореним седницама, јер то је у супротности са начелом јавности поступка. А Војиславу Шешељу је најважнији суд народа у Србији. Милион пута је рекао да је најважније да јавност сазна истину и каква је улога била свих оних који се на неки начин помињу поводом те операције разбијања и растурања бивше СФРЈ. Интересантно је да је један вештак сведочио са заштитним мерама. Обично се кажу да су то стручна лица од ауторитета, интегритета. Али један је морао, по одлуци судског већа, да буде вештак са заштитиним мерама, његов део сведочења је био, добар део, затворен за јавност. 10 сведока вештака је било у судском поступку, један је због компромитације, то је јавна одлука, замењен, ради се о Ивану Грујићу, па су уместо њега јавно сведочиле две жене које раде у његовом бироу при Влади Републике Хрватске. 13 сведока је продефиловало кроз судницу по правилу 92тер, те сведоке Војислав Шешељ није унакрсно испитивао, зато што је правило 92 тер у супротности са основним постулатима доказног поступка. Данас је 2550. дан откако је Војислав Шешељ у Хашком трибуналу. Пре неколико дана су најавили још један поступак за непоштовање суда, зато што очигледно не знају како да савладају тај велики проблем, а то је Војислав Шешељ и оно што јавност већ коментарише поводом тог поступка који се води против њега. У Србији не можете да пронађете коментар који би могао да буде негативан. Једноставно, у јавности бруји питање: Кад Војислав Шешељ долази у Србију, јер је свима јасно да ниједан доказ о његовој кривици није изведен за ових 149 судских дана? Сада се тај поступак још увек, формално и правно, налази у првој фази претреса када се изводе само докази тужилаштва. Тужилаштво је кренуло у овом поступку са 144 сведока, па је онда одустало од 25, па свело на 104 сведока. На крају је испало 100 свеодка. Неке су мењали, попут Весне Босанац која није планирана али је накнадно убачена, али она је била по правилу 92тер. То значи да је осмишљено да Војислав Шешељ њу и не испитује унакрсно. И сада се у јавности, ако могу да кажем, протура преко ове хашке агенције за медије, СЕНСЕ, видите и сами када они коментаришу неки судски дан и појављивање Војислава у судници, да су наслови у новинама пробрани, претпостављам да сте приметили да иде увек нека реченица у стилу - хашки оптуженик за догађаје '91-93. године, и то се овде прихвата да би, ако се то понови, остало упамћено и на такав начин да се утиче да се неке ствари прејудицирају. Али то пада у воду. Ми нисмо против коментара, али треба да се направи разлика шта је коментар а шта је то тендециозно или нешто што би можда могло да омета поступак. Сад је интересантна ствар, очигледно је да је са Хртковцима тотални фијаско тужилштва. Ти догађаји нису такви као што их је тужилштво навело у оптужници. Све то што се дешавало 6. маја 1992. године и, како они кажу, још три месеца после тога, не може да буде у оквиру надлежности Хашког трибунала, зато што је члан 5. Статута Хашког трибунала врло специфичан, зато што су ту дефинисани злочини против човечности на начин како су то налагале околности '92. и 93. године. Иако међународни стандард што се тиче злочина против човечности, гласи да се ради о систематском широко распрострањеном нападу према цивилном становништву, овде је уграђен један посебан услов, постојање оружаног сукоба. На територији Војводине и Хртковаца никада није било оружаног сукоба, те у том смислу и те приче о неком нексусу, да су се немири и напади прелили са неке територије где је био оружани сукоб, и даље стоје јер два пута је тужилаштво од стране претресног већа упозоравано да то не би требало да буде у оптужници, али ако желе да то ставе, онда морају на неки начин да дефинишу свој доказни поступак, шта све треба да докажу, и тако даље. Они су свесни да је ту прави фијаско у питању. Онда су се, пре неколико дана, сетили да је наводно Војислав Шешељ на некој конференцији за штампу крајем 1992. године, бранио нека лица и да је тамо нешто причао. Када се погледа аутентично оно што је речено на тим конференцијама, а то у тужилаштво имају, онда се види да се покушава променити контекст његових изјава. Тако да политички став Војислава Шешеља и Српске радикалне странке да се осуђује политички прогон, неко покушава да благо сугерише као да је на тај начин Војислав као бранио своје чланове странке, а милијарду доказа постоји да Остоја Сибинчић није био члан Српске радикалне странке, него СПО. Ја мислим да ће, ако постоји интересовање на овим нашим универзитетима, овај предмет и комплетан судски спис суђења Војиславу Шешељу бити интересантан и за научна истраживања. Правило је у Хашком трибуналу да пре него што крене претрес, претресно веће пред којим треба да се обави претрес доноси смернице о извођењу доказа. И ту се на један општи начин дефинише како ће који доказ да се изводи, како се увршћавају у судске списе видео-записи,како се врши саслушање сведока, путем главног или унакрсног испитивања, и тако даље. Ми се налазимо у тој првој фази, а сад се изводе докази из пете фазе. По Правилнику о поступку и доказима Хашког трибунала је предвиђено да се прво изводе докази тужилаштва, па кад се са тим заврши, сад по аутоматизму иде члан 98бис, судско веће се повлачи пошто саслуша одбрану и оптужбу, и одлучује о томе да ли постоје услови за доношење ослобађајуће пресуде. Па кад се то заврши, иде се на доказе одбране. Па кад се и то заврши, иде се на додатне доказе тужилаштва, па после на додатне доказе одбране, па тек онда иду сведоци суда и докази судског већа. Е, сада су докази судског већа. Сада је пребачено да буде наставак ове прве фазе јер је, по нама, прва фаза завршена, тужилаштво је истрошило својих 125 сати, и сад ово што саслушава већ неколико месеци судско веће, то су сведоци тужилаштва, има неких који су , кад су сазнали да су сведоци тужилаштва, рекли да не прихватају то и да желе да буду сведоци одбране. И онда их је суд прихватио да буду сведоци судског већа, али има и људи за које одбрана и не зна да постоје. То је овај прошли сведок. Он је био класичан сведок суда зато што је тужилаштво истрошило своје време. И сада се гура ово да се оконча. Оно што наука треба посебно да размотри, па уколико има заинтересованих, ево нека се ово протумачи као мој неки савет, у тим смерницама за извођење доказа током претреса, претресно веће је одлучило о редоследу сведока, ко треба да излази и долази у судницу, у зависности од тога шта жели тужилштво да докаже. Код Војилсав Шешеља постоји више основа оптуживања из члана 7, али два су наважнија. Један је говор мржње као облик непосредног извршења злочина против човечности, и то је карактеристично за три локације, Вуковар, Хртковци и Мали Зворник, митинг 1992. године, марта месеца, који се никада није ни одржао. За те локације, када се доказује непосредно извршење од стране Војислава Шешеља, онда је речено да постоје три нивоа сведока. Постоје сведоци жртве који сведоче о неком догађају и о томе шта су они преживели, по правилу су то очевици. Затим, други сведоци који треба да укажу ко је извршио та дела. И треба на крају да се појаве неки сведоци који треба да прикажу учешће Војислава Шешеља у свему томе. Код удруженог злочиначког подухвата такође је дефинисан доказни поступак, па је речено: Мораћете да доведете неколико сведока који су жртве удруженог злочиначког подухвата. Па уколико има много таквих сведока који би сведочили као жртве, онда можете неколико вива воце, а неколико по правилу 92тер. Друга група би требало да буду сведоци кој би сведочили о непосредним извршиоцима кривичних дела. И онда на крају, сведоци са привилегованим приступом информацијама, инсајдери, или неки који знају о чему се ради и каква је та структура удруженог злочиначког подухвата. Што се тиче сведока жртава,можемо рећи да је добар део њих прошао кроз судницу и рекао неко своје запажање и оно што су људи преживели. Али већ када се ради о непосредним извршиоцима злочина, иде се на терен збуњивања. Тужилаштво сматра, без обзира што постоји та врста збуњивања, да ли је није урадио, они сматрају да у оптужници, кад су написали српске снаге, Војислав Шешељ може да одговара за било ког припадника било које јединице и било ког назива за српске снаге. А завршавају дефиницију српских снага са готово свима. Сви који су били политички активни 1991, 1992. и 1993. године су потенцијално осумњичени по свим оптужницама за удружени злочиначки подухват. Кад се погледа како треба да се изводе докази, онда видимо да тужилаштво у ствари и није имало тезу против Војислава Шешеља. Ако је оптужница један документ који је најважнији за вођење овог поступка, мора да се примети да претпретресни поднесак, то је документ на 100 и нешто страна који треба да разради оптужбе, не коресподинира са оптужницом, да постоји контрадикција. Ако се узме трећа група докумената који су значајни за судски поступак, то су резимеи сведочења сведока, зашто га тужилаштво позива да у судници судијама потврди, онда видимо да тај резиме не комуницира са претпретресним поднеском, нити са оптужницом. Ако мислите да је ово крај конфузије, није. Оне се јављају и када се погледају изјаве које су наводно они дали истражитељима тужилаштва, а цео галаматијас се завршава сведочењем сведока, где он почиње да негира поједине делове своје навонде изјаве. Тих пет-шест докумената који морају да представљају једно јединство да би приказали и уверили свакога шта се десило и да постоји одговорност Војислава Шешеља, се налази у тоталној конфузији. Како то да резиме сведока и изјаве што је дао тужилаштву, и изјаве сведока у судници, где сведок каже - ја то нисам рекао, нису подударни? Сетите се само првог сведока. Он је рекао у својој изјави да је Војислав Шешељ у лето 1991. одржао митинг у Шиду, а такав митинг није ни био, и да се присутнима обратио са хитлеровским поздравом. Па је сведок тражио да се то избаци из његове писане изјаве јер он то никада није рекао. Интересантини су ти примери који ће ући у историју. Ридлмајер, сведок за верске објекте и културну баштину, који је тенденциозно, нешто што се десило у марту 1993. године пребацио у мај 1993. да би доказао да се нешто дешавало са рушењем џамија, у време док је Народна скупштина Републике Српске имала седницу у Бијељини, па кад је ухваћен у лажи, рекао је да је то погрешан транскрипт у Међународном суду правде. Војислав Шешељ је имао задатак да победи и да прикаже шта је фалсификат и лаж. Он је тај посао обавио изузетно добро. И помогао је многима да схвате, да нешто постане општепозната чињеница. То је заштитио и зато није ни чудо што јавност очекује да се Војислав Шешељ што пре врати, као невина особа, јер је он и сада невин. А ово што се споредно дешава нас не изненађује, никога то не треба да изненади, јер очигледно, Војислав Шешељ је по ко зна који пут победио читав тај систем који се назива Хашки трибунал. У другом је плану пресуда коју ће они да донесу, али им јерекао од првог дана да оптужница и све што се њему ставља на терет могу само да га засмеју, као што им се и смеје у лице зато што јако добро зна ко су и шта су и шта треба да ураде. Са тим очекивањима да нам се ускоро враћа, ми чемо 24. фебруар да обележимо седам година његовог тамновања и позивамо симпатизере и све оне који цене то што ради Војислав Шешељ, без обзира на страначку опредељеност, да 24. дођу у Дом синдиката. Обратиће се људи који професионално прате суђења, мало ће бити говорника из Српске радикалне странке, зато што је ноторна истина да се Српска радикална странке не одриче свог председника. И ми имамо право да будемо организатори тога, а позивамо све да својим присуством одају признање Војиславу Шешељу за ово што ради. Уколико има питања, изволите. Ако нема, видимо се следеће недеље.

Прочитајте коментаре (1) | Пошаљите коментар | Штампање