Стоп Хагу :: Конференције Тима

273. конференција Тима; 7. фебруар 2010.

Зоран Красић: Добар дан, ово је наша редовна конферецнија посвећена суђењу Војиславу Шешељу у Хашком трибуналу. За данашњу конферецију за штампу припремили смо две информације за које сматрамо да су важне с обзиром да јавност показује велико интресовање. Прва информација односи се на све учесталије нападе у јавности, преко медија, нарочито преко медија које злоупотребљавају у народу познати људи као Шојић, Ћирко, итд. Сећате се да је крајем 19. и почетеком 20. века Нушић написао једну лепу комедију, „Сумњиво лице“, и тада је карикирао режим у Србији и политичке токове и политичка дешавања, и у тој комедији, апотекарски приправник био је сумњиво лице, али се појављује и лик Алексе Жунића, среског шпијуна, који на питање начелника зашто је направио визит-карту, па написао Алекса Жунић, срески шпијун, одговара: „Начелниче, морао сам. Док сам радио шпијунске послове у тајности, нико ми никад није пришао. Кад сам направио визит-карту, сад сви долазе па ми причају.“ И, наравно, ликовни уметник који рачуна да може да одглуми врло успешно Павићевог Шојића, досети се да крене са неким послом па каже: „Када људи дођу на пијацу, мора кантар да се баждари“, да би добио сертификат од државе да су исправне јединице мере. Неки добијају сертификат за неки посао, сад смо добили и својеврсну потврду да се неко не бави шпијунажом. Добили смо једног антихероја званог Ћирко који се ових дана јавља, саветује, и када он некога саветује, тај је обрао бостан. Зашто сам направио овај мали увод? Наравно, не да буде смешан, него да нам укаже на то да се уротило све и свашта. Што год се скупило, уротило се против Војислава Шешеља. Пре две године, Влада заседала да донесе став о томе шта је Војилсав Шешељ рекао у судници, при том та влада није размишљала о томе да ли је, конкретно, тај сведок који је тада унакрсно испитиван нешто масно слагао. Толико је масно лагао да чак то нема ни у папирима тужилаштва. То није интересовало владу, њима је било интересантно да нападну Војислава Шешеља, коме за који дан креће и осма година какао је у притвору. Сам се брани, а од чега се брани? Од фалсификата, лажи и лажних оптужби. И оно што би најмање могло да се очекује од неких овде, ако већ не желе да помогну, онда би требало да не одмажу. Ако ништа друго, макар нека прате то суђење, нека се диве томе како Војислав Шешељ успешно поништава и разоткрива лажи и фалсификате. Међутим, пета колона не може да седи мирно. Нису завршили прљав посао до краја 2008. године, и сад се оглашавју с вемена на време. Толико се мешају медијским манипулацијама, да и када Војислав Шешељ понови одговор сведока, или одговор сведока преформулише у питање, они скачу као попарени. Рачунате, када први пут скоче као попарени, да можда нисте схватили о чему се ради, али онда видите у контролисаним медијима, који служе само за медијске манипулације, Шешељ оптужује, па онда скаче оркестар попарених. А о чему се ради? Ради се само о томе да Војислав Шешељ, током унакрсних испитивања, проверава шта је написано у оптужници и проверава колико су истинити искази неког сведока, поводом неких догађаја, поводом неких злочина који се у оптужници стављају на терет Војиславу Шешељу, а у оптужници, у претпретресном поднеску и изјавама сведока тужилаштва је конкретно неведено да су непосредни извршиоци тог злочина, рецимо, аркановци. Зашто би Војилав Шешељ одговарао за туђа дела? Али то стоји у оптужници. То није ствар да ли Војилсав Шешељ то убацује у неку причу да би оправдао себе, него је ствар онога што је написано. И наравно, Шојић неће да чита ни оптужницу ни претпретресни поднесак. Неће нико да се забавља тиме шта пише у документима и, наравно, не размишља о томе како да се Војислав Шешељ брани од тих навода у оптужници и претпретресном поднеску, и исказима појединих сведока. Шта треба, да ћути? Је ли то одбрана? Због чега да ћути? Ваљда треба да изађе истина. А тужилаштво зна, јер је врло прецизно дефинисало ко је извршилац злочина и на којој локацији. И онда се јавља извесни господин, који се представља да је заменик команданта, Арканов заменик, па нисам га ја терао да се оглашава у новинама! Шешељ је очајник и лажов, каже Борислав Пелевић. По рукопису, види се да га је ликовни уметник подучавао шта да каже. Онај што је баждарен да није шпијун. Шешељ лаже све о Аркану. Па шта Шешељ да лаже о Аркану? Шешељ лаже када прочита шта је написано у његовој оптужници против Аркана. Испада да Шешељ лаже оно што кажу сведоци, па проверава сведоке. И шта онда каже човек? Поред тога што се хвали да је био заменик, он 15. јануара наводи: „Тог дана о коме Шешељ прича, био сам у Зворнику и тврдим да Српска добровољачка гарда није убила ниједног муслиманског цивила, ни тада, нити било кад.“ Ко је то рекао? Па, Борисав Пелевић. Шта је друго преостало Војиславу Шешељу? Он може да се брани у судници, против сведока припремљених да лажу и против лажних оптужби. На који начин? Користећи документрацију коју му је дало тужилаштво, користећи изјаве тих сведока, од 1993. практично до данашњег дана, користећи документацију тужилаштва и користећи нешто што је стручни тим проверио, шта је од тих изјава тачно а шта не. Али, пре свега, оно што се тиче кредибилитета неких сведока. Кога је то Војислав Шешељ оптужио? У судници му тужилаштво и претресно веће не дозвољавају да се брани. И стално га прекидају и воде неке поступке против њега. А у србијанској јавности јављају се људи који се хвале да су тог дана били тамо. И шта је остало Војиславу Шешељу? Да се брани од јавности овде, од медијских манипулација, од оних који скидају једну реченицу, који од питања направе оптужбу. Е, ако је таква ситуација, а у оптужници против Војислав Шешеља тужилаштво инсистира да се Војислав Шешељ осуди и за дела која су учинили други учесници удруженог злочиначког подухвата, а један од њих је Аркан и његове јединице. А сви знају у Србији какав је анимозитет и непријатељство било између Војилсва Шешеља и Аркана. Када Војислав Шешељ тражи да се тужилаштво изјасни да ли је ишло на нагодбу, они чувају тај податак. Пакује се Војилсаву Шешељу за Вуковар, пакује му се за Хртковце, за Зворник, и каже се у оптужници да није Војислав Шешељ извршио ниједан од тих злочина, већ наводно неке српске снаге, а у тим снагама, каже се, и аркановци. Па како Војислав Шешељ да се одбрани од медијских манипулација у Србији? То раде поједини новинари за ручак, окрену све. Е па, Војислав Шешељ је решио да се поднесе кривична пријава, а она је обавештење да се тужилаштву доставе информације о томе, поготово информација коју је јавно изрекао Борисав Пелевић, да је тога дана био у Зворнику, па пошто је био тог дана а помињу се арканвоци, нека он сад то решава. Нека поведе овог баждареног Шојића, што је добио потврду, једини у историји, да није шпијун. Па нека седну тамо и нека се договоре, и нека се ману Војислава Шешеља. Он има преча посла. Да раскринка те фалсификате и лажи, тамо. А они који нису спремни да му помогну, нека мало прићуте. И гле чуда, онога дана када је отишла кривична пријава, тог дана се појавила у јавности и одлука претресног већа да се покреће поступак за непоштовање суда против Војислава Шешеља. Због књиге. Па како се погоди исти дан? Истог дана се јавност обавештава да се покреће нови поступак против Војилсав Шешеља када је поднета кривична пријава, као обавештење тужиоцу да се позабави мало Пелевићем, јер очигледно да доста зна о ономе шта се дешавало. Па, ко овде за кога ради? Како се поклопише ти датуми? Наташа Кандић пише књиге и објављује спискове страдалих Срба, људи се хватају за главу и крсте се и левом и десном руком, а они који нису још у септембру завршили прљав посао против Шешеља настављају и даље. Е па, изволите код тужиоца па се са њим договорите. Све што је наведено у кривичнииј пријави је јавно. Ниједна реченица није плод маште или ауторства потписника кривичне пријаве, већ само оно што је у јавном домену. И оно што је Борисав Пелевић сам о себи причао. Нека узме ова два чланка, од 15. и 20. јануара, па нека упореди оно што је рекао тада са овим што прича јуче. Неће више пролазити медијске манипулације. И нећемо више да дозвољавамо да у јавности напада Војислава Шешеља. Неки би да му забране да се брани. Неки би једва чекали да се он не врати. И то баш они који су пре само годину дана лепили његове постере, држали скупове и писали књиге против Хашког трибунала. Имају потврду да нису шпијуни, Алекса Жунић – нисам шпијун више. Зашто су покренули поступак за непоштовање суда? Ево, јавност да зна о чему се ради. Тајни захтев са екс парте додацима. Кад га је тужилаштво поднело? 26. јануара 2009. године, пре годину дана су поднели тајни захтев против Војислава Шешеља, због три књиге. Водили поступак без његовог знања. Претресно веће које је било задужено није хтело да покрене поступак против Војислава Шешеља, тужилаштво се жалило, и пред крај прошле године, Жалбено веће наложило да се покрене поступак, због књиге. Колико сам пута ја на овим коференцијама рекао: Увек када Војислав Шешељ притера Хашки трибунал, тужилаштво и претресно веће уза зид, они се досете или великог броја речи па поднеске враћају, или поступка за непоштовање суда због неке књиге, видите колико су интелигентни, чак нису успели ни да ме демантују. Него се понашају онако како су пројектовани. Колико сам само пута рекао да смо неколико месеци испред њих. Имају проблем, не знају како да саставе нацрт пресуде. Не могу да осуде Војислава Шешеља. Па ако је овај захтев постојао још у јануару 2009. године, што га нису спојили са оним поступком за непоштовање који се водио? Не, него га чували за резервну варијанту, јер су знали за тих 5 сати и 15 минута, да ће Војислав Шешељ да разбуца све у судници. И онда је крај и не може више да се одуговлачи. И ево резервне варијанте да купе време. Карла дел Понте написала у својој књизи да јој је 17. фебруара 2003. Зоран Ђинђић рекао: Водите га и не враћајте га више. Још нису завршили прљав посао у Србији. Њима Шешељ политички смета. Па ко је ту јак, и ко је ту исправан, ко је на правом путу? И ови ситни зумбули воде борбу против Војслава Шешеља. Па, једна његова реченица у Хашком трибуналу више вреди него њихових 25 изборних кампања. Свесни су они тога. Па, народ тражи да се он врати. И кога су нашли да напада Војислава Шешеља? Људе који нису дорасли. Како је подметнуо Вукадиновић, дао потврду човеку да није шпијун? Целог живота му то остаје. Изгледа да је Војиславу Шешељу теже да се брани од ових медија овде, а никада га нису ни пратили како треба, увек су негативно о њему писали. Од 1991. поготово, до дана данашњег. За сто евра писали су шта су хтели. Сви су га бедно нападали, човека у затвору. По чијем налогу? Па, по налогу из иностраства, све се чита шта се код нас пише. Колико пута је кренуло са тим да преседник већа каже – Пратио сам прес клипинг, шта се пише у Србији о вама. Како да се брани од тога? Е па, сад тужиоци имају, па нека расправе. Војислав Шешељ је имао потребу да обавести надлежне органе о ономе што је јавно, што стоји у јавним документима и што је било на суђењу, и о ономе што је Пелевић сам рекао. Чујем, јуче каже, није тачно, био је у „Крки“. Па нека се договори са Вукчевићем кад је лагао, 15. фебруара, 20. фебруара или јуче? То није наш проблем, ми никога не оптужујемо. Ми само обавештавамо надлежне државне органе да нешто није у реду. Војилсав Шешељ се оптужује за нешто што у оптужници стоји да је урадио неко други. Он се брани од тих оптужби. Он проверава наводе сведока. Он сваком следећем сведоку за ту локацију постави питање у форми одговора које је добио од претходног сведока. Да би проверио да ли је претходни сведок лагао или не. Међутим, када Шешељ постави питање, овде креће лавина написа против њега. Војислав Шешељ ништа није измислио. Он није аутор ниједне реченице коју је изговорио, али не, креће оркестар! Само да вас подсетим, што се тиче Аркана, он се јавља у готово свим оптужницама против Срба. И његово учешће у удруженом злочиначком подухвату, од локације до локације се приказује на различите начине. Али то је написало тужилаштво а не Војислав Шешељ. Сви који имају проблема са неким реченицама које изговри Војислав Шешељ у Хашком трибуналу, нека се обрате тужилаштву, да им оно објасни. Мали људи би да изигравају хероје док је Војислав Шешељ у Хагу. А кад је био ту, нису могли ни да му се обрате. Молили да дођу до њега. Хвала Богу да су отишли. Сад је много јасније и сад се види какаве се игре игарају око Војислава Шешеља. Сад је јасно зашто је некоме било потребно да није шпијун. Нека погледају шта су причали на конференцијама за штампу до пре годину дана, па нека кажу кад су причали истину и где је истина. Даме и господо, ја сам мало шире објаснио неке ствари не улазећи у суштину, пре свега због сајта Српске радикалне странке, да наши чланови и симпатизери, као и сви други, могу да добију потпуну информацију какви су ставови поводом ова два актуелна питања. Одавно не делим претерано велико задовољство извештавањем са ових конфереција за штампу. Јер, ако могу у новинском тексту на неколио шлајфни да окрену све оно што се дешавало у судници, а зашто то не би могли да ураде и са овим нашим конференцијам за штампу? И све који желе праве информације о овом предмету, позивам да погледају сајт Војислава Шешеља. Вероватно ће сутра бити текст ове конференције за штампу, па ће свако моћи да прочита. Војислав Шешељ се брани у Хашком трибуналу, и ми му помажемо да победи, да победи истина, правда, и да се скине љага која је наметнута. Ко хоће да помогне, он је добродошао, ко није у могућности да помогне или не жели, нека се помери. Шојић, Ћирко, Алекса Жунић и ови други иступају по медијима, и по рукопису се види за коју страну раде. Истог дана када је поднета кривична пријава као обавештење, тог дана је јавност обавештена да је покренут поступак за непоштовање суда против Војислава Шешеља. Како се само погоди! На захтев Војислав Шешеља тужилаштво не жели да достави било какву информацију да ли је било неке погодбе или разговора око погодбе тужилаштва и Аркана, у замену да он оптужи неке. Што се тиче локације Вуковар, не постоји никаква одговорност Војислава Шешеља, постоји паковање неких новинара по налогу генерала Аце Васиљевића. Што се тиче Хтковаца, не постоји ни ту одговорност Војислава Шешеља, већ постоји медијска халабука по налогу неких невладиних организација. Што се тиче Зворника, ни ту не постоји ништа, али очигледно неко има потребе да пакује. Сећате се 2001. године, шта је речено, да испоручимо Милошевића па ће свима да нам сване, па је отишло шеснаесторо, по истом принципу, а неки и дан-данас моле да их не питам како је отишао Здравко Толимир. Нека размисле сви они шта раде. И нека пусте више на миру Војислав Шешеља, да оконча посао због кога је отишао у Хашки трибунал. Толико смо имали за данас. Ако има неких питања, изволите. Новинар: Можете ли нам рећи нешто о наставку суђења? Зоран Красић: Следеће недеље неће бити, према стању на сајту Хашког трибунала. Али рекле су и прошле недеље судије да немају сведока за следећу недељу. Колико они рачунају, остало је још 4 сведока. Ви знате да се већ месец дана најављује да ли ће бити завршено суђење крајем фебруара, а прошле недеље је циркулисала нека информација да ће то бити крајем марта. И да се очекује поступак по правилу 98бис, а то је доношење ослобађајуће пресуде, након извођења доказа тужилаштва. И ево, видите како се закувава, како они што су баждарени не мирују. Ја морам да вам објаним нешто. У праву се неке ствари третирају презумпцијом. Када се каже да је човек пословно способан, рачуна се да има више од 18 година, и по сили закона се сматра да је урачунљив, не додови се ту у питање његова урачунљивост. И уколико ви сумњате у нешто, ви то морате да докажете. Када је у питању урачунљивост, онда обавезно, ако сумњате, он иде код неуропсихијатра, прегледају га, па доносе уверење да је урачунљив, односно од којих болести треба да се лечи. Наравно, много је лакше код оних који се од рођења лече, па се код њих већ зна. У праву постоји потреба да се обезбеди уверење о нечему што води државни орган по службеној дужности. У Србији важи презумпција да нико није шпијун. У кога се сумња, тужилаштво покреће поступак. Али ово је први пут у историји да човек добије потврду да није шпијун. То је исто као да је добио потврду да је урачунљив. А та потврда се не издаје. Зато вам кажем, ликовни уметници су добри када излажу у галерији, али кад се баве правом и политиком, наступа катастрофа. Као када је мајмун ушао у тенк. Ако неко саветује Пелевића да се понаша овако, непотребно, па видите да је за два дана дао три изјаве. Па нека види са Вукчевићем о чему се ради. Војислав Шешељ је много значајнији фактор на политичкој сцени Србије него што многи могу и да претпоставе, и да помисле. И зато је зорт код њих, зато што се примакао поступак по правилу 98бис. Виде већ људи какао Војислав Шешељ креће према Србији, па би ови мишеви мало, ако могу, да замуте нешто. Али разбежаће се они врло брзо, будите сигурни. То им поручите. Ако нема више питања, хвала, видимо се следеће недеље.

Прочитајте коментаре (2) | Пошаљите коментар | Штампање