Стоп Хагу :: Конференције Тима

272. конференција Тима; 31. јануар 2010.

Зоран Красић: Даме и господо, ово је наша редовна конференција посвећена суђењу Војиславу Шешељу у Хашком трибуналу. За данас смо вам припремили неколико информација. Прва се односи на суђење које је било у току протекле недеље. Била су два судска дана, уторак и среда. Током првог дана, пошто је то сведок већа, сведок суда, сведок је одговарао на питања судија, а у наставку на питања тужилаштва, а другог дана практично на питања Војислава Шешеља. То је та ситуација када се неко појави као сведок суда, да онда практично имамо три унакрсна испитивања, готово да не постоји главно испитивање. То је та варијанта - сведок суда - која треба да буде пета инстанца првостепеног поступка. Овде је то поен у оквиру прве инстанце. О чему се заправо ради? Можда сте имали прилике, ако сте пратили пренос, да утврдите да се ради о сведоку који сведочи о оном делу оптужнице који се односи на Мостар и Невесиње. И одмах се ту појављују проблеми. У свимм причама, од практично 1992. године до подизања оптужнице против Војислава Шешеља, односно, да будем прецизнији, од 2005. године нико није ни поменуо Војислава Шешеља, нити добровољце Српске радикалне странке, да би могли бити одговорни за нешто што се дешавало на територији општине Мостар и на територији општине Невесиње. И то је стварно била велика енигма и за тим који помаже Војиславу Шешељу, за Војислава Шешеља поготову, јер су у оптужници написане неке ствари које је први пут у животу чуо. Наравно, истраживали смо све оно што се у оптужници налази против Војислава Шешеља и дошли до закључака, до нечега што је општепознато не само људима у Мостару и Невесињу, него је једноставно општепознато свима да у тим причама нема места за Војислава Шешеља, нити за добровољце Српске радикалне странке. Онда смо проучавали зашто се у оптужници код Војислава стављају те две локације када сви знају да њега нема у тој причи. Било је пуно сведока који су 2008. године сведочили у судници Хашког трибунала, сведоци који се третирају као жртве тих злочина који су се десили тамо, који такође нису помињали Војислава Шешеља и добровољце Српске радикалне странке. Овај сведок из прошле недеље је практично дао објашњење како тужилаштво уопште долази до сведока, како долази до сведока у предмету против Војислава Шешеља. Ми не можемо да причамо о другим предметима. Ситуација је отприлике следећа: 1993, 1995, 1996, 1998, 1999. године неки људи који сматрају да су жртве неких злочина, надлежним органима власти на тој територији где су они живели обично су давали изјаве о томе шта им се десило. И у тим изјавама не постоји Војислав Шешељ, нити добровољци Српске радикалне странке. У каснијој фази они ступају у контакт са истражитељима тужилаштва, неко 1998. године, неко 2000. године, као што је случај са овим сведоком од прошле недеље. Такође, дају се неке изјаве. Врло често се и не каже том лицу у ком својству се даје изјава тужилаштву: да ли у својству жртве која би потенцијално могла да буде сведок, да ли у својству потенцијално осумњиченог или уопште у ком својству се дају те изјаве. Мада је правилником јасно прописано да ако неко даје изјаву у својству потенцијало осумњиченог, да се комплетан разговор снима аудио-визуелно, даје се примерак том лицу. Имамо овог сведока који је јасно рекао да је 2000. године неколико дана био у Сарајеву, давао тамо неке изјаве, разговарао, једва чекао да изађе из Сарајева, јер на локацији где је спавао, тих дана шетали су се људи са униформама хрватске војске. Он је то прихватио као својеврстан притисак на њега. Кад је потписао изјаву, изјава је била на енглеском, наводно му је преводилац испричао шта стоји у тој изјави, потписао човек и збрисао што даље. Вероватно је и проклињао дан када је под притиском ушао у ту комбинацију. Године 2002. поново ступају у контакт са тим сведоком, наравно, да прескочимо ова обећања што је сведок претходно рекао. Долази до промене те велике изјаве у том смислу што се у десетак-петанаест тачака додају речи „шешељевци“. Код неких сведока је то урађено 2002. године, код неких 2004, код неких 2005, код неких 2006. године, поготово код оних које су држали по три месеца у Схевенингену. Тужилаштво све зна шта се десило на одређеној локацији. Ако није сазнало на бази својих истрага и онога што су потенцијални сведоци причали, потенцијални сведоци као жртве или потенцијални сведоци као учесници неког догађаја, онда је тужилаштво морало да зна на основу званичне документације власти у Босни и Херцеговини. Морало је да зна на основу књига, сећања, новинских чланака који су се серијски објављивали од практичног догађаја до данашњег дана. Нема нигде Војислава Шешеља ни добровољаца Српске радикалне странке. И тужилаштво зна да сведоци у судници не би могли да понове оно што су убацили у изјаве. Оно упорно позива такве сведоке, који наравно не могу да понове оно што су под притиском рекли тужилаштву и онда имамо ситуацију - да бисте схватило о чему се ради, Војислав Шешељ мора сведоку да постави питање - да ви сте то чули од жена у берберници. Видели сте, милијарду пута је сведок рекао - ја нисам био у то време ту, ја сам био на лечењу када се то дешавало, али сам чуо, причало се. Кад се погледа званична документација о поступцима који се воде за те локације, тамо нигде нема ниједног имена, Војислав Шешељ, добровољац Српске радикалне странке или уопште неко из Србије. Све локална имена. Зашто је то тако урађено? Због тога ако се Војислав Шешељ не брани сам, већ има браниоца, онда би све то што је у изјави написано могло да прође. Све што је написано у таквим изјавама могло би да прође. Онда нас стварно чуди како је то претресно веће које у судници саслуша сведока, утврди да су то приче рекла-казала, на бази унакрсног испитивања Војислава Шешеља сведок јасно каже да Војислав Шешељ нема везе са тим догађајима, нити добровољци Српске радикалне странке и онда судско веће одлучи да ипак уврсти у спис оне изјаве за које је, малтене, сведок рекао да су фалсификоване. То је конкретно код ове локације. И онда се појављују неки чланци, сведок променио страну, сведок негира оно шта је рекао, и тако даље. Ма сведок то никад није ни могао да каже. Зашто? Зато што та три питања, видите да је то рекла-казала, а овде рекла-казала по налогу и под притиском са стране. Сведок је јасно објаснио како је ступио у контакт са тужилаштвом Хашког трибунала. Један сведок жртва тражио, обећао и тако је он ушао у ту причу. То је та теза Војислава Шешеља да су све оптужнице против њега засноване на фалсификату и на лажима. И то сваког дана изађе у судници. Да вам не помињем колико имате доказа који су у судници демантовали оно што стоји у њиховим изјавама. Да вас само подсетим да су се, малтене, и судије хватале за главу када су неки сведоци долазили у судницу и причали. Па сведоку кажу - ми смо имали већ петорицу људи који су учесници тог догађаја, како ви можете овде да кажете? Ево један конкретан пример, један сведок који је сведочио за нешто што се дешавало у Хртковцима, где је Војислав Шешељ рекао да деца из мешовитих бракова треба да буду побијена. Па тужилаштво и суд држе цео говор шта је Војислав Шешељ причао 6. маја 1992. године, али они кажу - господине сведоче, тога нема. Ево и тужилаштво нам је доставило тај његов говор и тога нема. Како можете да кажете, да нисте пречули? Не, он је инструисан од Хрватске обавештајне службе и он прича ту причу. На питање - Био је велики прогон и извршено је расељавање осамсто и нешто лица из Хртковаца. Заокружите имена тих лица која су под притиском отишла. Заокружио је само 8. Па кад су узели за тих 8 да виде уговоре о размени непокретности, испоставило се да ни они нису отишли под притиском, него једва чекали да се замене за куће и имања. А 250 000 људи је избачено, што из западне Славоније што из оног краја, и ниједан поступак се не води ни против кога. За „Олују“ и за „Бљесак“ се води неки поступак неким генералима. Питање је и како тај поступак иде. Са тиме је суочен Војислав Шешељ и зато, видели сте и сами, ношалантно завршава своја унакрсна испитивања и мора истина да изађе на видело. За следећу недељу такође су два судска дана, уторак и среда, биће у преподневним часовима, судница 3, од 9 скоро до 14, до 13 45. Вероватно је сведок већа, вероватно ће иста процедура бити - да га, малтене, унакрсно испитују и судије, и тужилаштво и Војислав Шешељ. Ми не знамо о ком се сведоку ради и не коментаришемо никада шта ће бити ни како ће бити. Али позивамо грађане да гледају одложени пренос та два судска дана, и да вероватно у та два дана нађу потврду за речи које ја годинама понављам – фалсификат и лаж. То је оно против чега се бори Војислав Шешељ у Хашком трибуналу. И он је ту победио и зато и нечуди ово опште расположење грађана који очекују да се Војислав Шешељ врати, јер оно због чега је отишао практично и не постоји, не постоји његова кривична одговорност. То је та информација за коју сматрам да је врло значајна. Вероватно неки неће то да протумаче да је значајна, а врло брзо има да схвате да је врло значајна. Мени ће ови поступци пред Хашким трибуналом само да послуже као повод за одређени коментар. Када се ради о међународном кривичном праву, када се ради о злочинима против човечности, кршењу закона и обичаја ратовања, и свему ономе што се води под кршење међународног хуманитарног права, важно је да се налазимо на терену индивидуалне кривичне одговорности, на терену кривичне одговорности прецизно идентификованог појединца, индивидуе, не неког колективитета. Налазимо се на терену осумњиченог, оптуженог појединца са именом, презименом и својим идентитетом. Па, без обзира да ли је то урадило њих двоје, петоро или двеста, увек се ради о индивидуално одређеним лицима. И кад је у питању кршење међународног хуманитарног права, не постоји тзв. колективна одговорност. Да ли је неко лице извршило неки злочин обухваћен међународним хуманитарним правом зависи од судског поступка, законитог судског поступка законитог суда који утврди то, и то постаје практично за све обавезујуће правоснажношћу неке пресуде. Код злочина, рецимо, против човечности, радње извршења тог злочина су независна кривична дела. За свако кривично дело мора посебно да се утврди да то кривично дело постоји и да постоји особа која је индивидуално кривично одговорна за конкретно дело. У оквиру прогона као злочина против човечности, што представља једно кровно дело, јер под то може да се сведе све и свашта, сваки облик понашања и сваки облик појединачног кривичног дела, уз одговарајуће услове о којима сам причао пре две недеље, је такође важно да се утврди ко је одговоран. На бази тога може да се закључи само да ниједна институција ван суда не би смела и не би могла, у форми закона, декларације, резолуције или било ког другог општег акта, да ли правног или политичког, да се изјашњава о нечему што је индивидуална кривична одговорност. Јер ако нека институција, Парламентарна скупштина Европске Уније, Парламентарна скупштина Савета Европе, НАТО пакт - донесе неки свој општи акт у коме квалификује нешто као злочин или кривично дело за које постоји индивидуална кривична одговорност, онда је то утицај на независне и самосталне судове. И ови еврофанатици који некритички сагледавају неке ствари морају да схвате да државни орган, Народна скупштина, Влада или било који други не може својим политичким декларацијама да дефинише нешто што потпада под индивидуалну кривичну одговорност. Јер Народна скупштина нема свој истражни орган, Народна скупштина не може да утврђује појединачне чињенице које су важне за индивидуалну кривичну одговорност. И нека прекину сви они који су обневидели у том свом еврофанатизму. Неко са стране једва чека то посипање пепелом по себи. Оно што је судска надлежност, нека раде судови. Оно што је надлежност Скупштине, нека ради Скупштина, нека доноси законе, а немој да се меша у питања индивидуалне кривичне одговорности, јер нема механизме да утврђује индивидуалну кривичну одговорност. И кад је у питању један, педесет, сто или хиљаду. Зато је добро што се гледа оно што се дешава у Хашком трибуналу. Зато једобро да јавност контролише шта раде судови, шта раде судије, да ли поступак иде у складу са законом или не иде у складу са законом. Свој еврофанатизам нека демонстрирају на другим местима, а не у званичним документима Републике Србије. Ми смо имали оволико за ову конференцију за штампу. Уколико има неких питања, изволите. По обичају сам био јасан. Хвала, видимо се следеће недеље.

Прочитајте коментаре (1) | Пошаљите коментар | Штампање