Стоп Хагу :: Конференције Тима

270. конференција Тима; 17. јануар 2010.

Зоран Красић: Даме и господо, ово је наша редовна конференција посвећена суђењу Војиславу Шешељу у Хашком трибунали. Прошле недеље сте имали прилике да видите шта се дешавало у та два дана на суђењу; првог дана је било главно испитивање сведока тужилаштва, а другог дана унакрсно испитивање Војислава Шешеља. Наравно, тај сведок тужилаштва није ни једном једином реченицом оптужио Војислава Шешеља, нити је могло да се уклопи у неке тачке оптужнице против Војислава Шешеља а тиче се локације Зворник. Међутим, у нама се јавља потреба да се јавости мало ближе објасни шта је Војислав Шешељ урадио у судници за та два дана. И уједно да се растумаче својеврсне контроверзе које су настале у претходних неколико дана у медијима у Србији. За почетак мора да се зна да се локација Зворник помиње на неколико места у оптужницама против Војислава, као локација где се десио прогон, где су се десила убиства, и оно што је карактеристично, и као локација где је Војиласв Шешељ непосредно извршио злочин против човечности такозваним говором мржње. Мора да се зна да су све тачке оптужнице против Војилсава Шешеља кумулативно подељене на два оснаова. Први је његово учешће у злочиначком подухвату, а кад је у питању Зворник, Вуковар и Хртковци, онда се каже да је непосредно извршио злочин тако што је током говора подстицао своје следбенике да чине кривична дела, а ти злочини су последица његовог наводног криминогеног понашања. Ако кренемо од овог другог дела, где је наводно непосредно, путем говора мржње, Војислав Шешељ починио злочин против човечности, онда морамо да подсетимо да је Војислав Шешељ осујетио сценарио Хашког тужилаштва у том предмету. Пошто тужилац зна да Војислав Шешељ нема никакве везе са тим злочинима, и да не може бити одговоран за оно што се дешавало на тој територији, онда су прибегли једном лукавству које се заснива на фалсификату и лажима. У великом броју сведока које су планирали за Зворник, осмислили су да прво изађу сведоци који би сведочили о томе да су свашта преживели као жртве. Године 2008. смо имали прилике да видимо десетак таквих сведока. Они су изноисли нека своја сазнања, шта се по њиховом мишљењу тамо дешавало у појединим селима, објектима. Али ни тада готово да нико није поменуо Војислава Шешеља као свог мучитеља, или Српску радикалнуу странку, или њене добровољце. Напротив, помињали су нека друга имена, неке надимке, и то су особе против којих се води или се водио поступак у Београду. И у том поступку је потпуно разјашњено да они немају никакве везе са Српском радикалном странком. Знало је тужилаштво да то није довољно да би се јавност и судије убедиле да постоји било каква одговорност Војилсава Шешеља. Они су искористили неколико сведока и онај који је био главни за говор мржње сведочио је у другој половини 2008. године. То је оно чувено сведочење када је рекао да је митинг био 1992. године. Таквог митинга у Малом Зворнику није било, тај митинг је био 4. августа 1990. године, а та година није ни обухваћена оптужницом. Али тај сведок је био присутан на том митингу 1990. године, и врло прецизно је рекао да не зна датум када је то било, али је то било пре јула 1990. године, јер тада није још био постављен на неку врло важну функцију у Зворнику. Промоција Српско четничког покрета је била у Малом Зворнику. Тако је отпала она теза да је Војилав Шешељ омогућио својим говором или помогао, или подстакао или на било који начин утицао на главне починиоце злочина. Остала је, значи, она друга теза о удруженом злочиначком покрету. Морам да вас подсетим да је такође 2008. године било неколико сведока који су причали о томе шта се дешавало 8. и 9. априла 1992. године у Зворнику. Сведочио је бивши заменик командира полицијске станице, касније командир станице у општини Сапна, пошто су муслимани у време оружаних сукоба формирали на делу општине Зворник нову општину Сапна, где је било очишћено српско становништво из тих села, и тај сведок је био интересантан зато што је био непосредно учесник свега онога што се дешавало пре 8. и 9. априла 1992. године. Он је сведочио о томе како је било присуство Југословенске народне армије, ко је у заседи ухваћен на мосту, сећате се сведока који је рекао да су ухваћена браћа Вучковић и Звездан Јовановић. Наравно, Војилсав Шешељ је то карикирао током саслушања тог сведока, јер је очигледно да се ради о лажном сведочењу, у једном делу. И овај сведок је био захвалан сведок зато што је био учесник неких догађаја и зна шта се дешавало, и преко тог сведока Војилсав Шешељ је мога да провери све оно што је написано у књигама о Зворнику, а постоје три књиге, Химза Тулић и још два аутора, писали су их муслимани који су тачно знали шта се дешавало 1992. године, какво је било руковоство СДА, око чега су се свађали, како су се организовали, и врло често се дешавало да сведоци жртве наводно не знају да је постојала Патриотска лига, да су постојали џамахиријски голубови, за њих нису постојале јeдинице зелених беретки, да то није све кренуло још 1991. године. Овај сведок је био значајан зато што је лично посведочио да у неким селима на територији општине Зворник и данас постоје споменици подигнути у знак сећања да се на том месту формирала Патриотска лига. На тај начин они су показали да су још одавно имали припреме да насилно изврше отцепљење Босне и Херцеговине. Овај сведок је био значајан и зато што је Војилсав Шешељ могао да испита и наводе једне госпође која је сведочила као заштићени сведок 2008. године, која је била, по сведочењу, жртва, јер су неки припадници у униформама српске војске, и још неколико десетина људи из склоништа извадили, одвојили мушкарце, побили те мушкарце, у том смислу је Војислав Шешељ проверавао наводе те жене, тог сведока, користећи прилику да њене речи преформулише у питања и упути овом сведоку. И ту се развила дискусија о томе да Српска радикална странка није имала никакве везе са Арканом и његовим јединицама, сведок је потврдио какав је антагонизам постојао, политички антагонизам, између Војислава и Аркана и потврдио општепознату чињеницу да у тим годинама наши добровољци нису били чак ни близу било којој јединици под Аркановом командом. Зашто је ово важно? Ово је важно зато што у оптужбама где се тражи одговорност Војислава Шешеља по основу његовог учешћа у удруженом злочиначком подухвату, у оптужници против Војислава Шешеља написано је да Војислав Шешељ није извршилац ниједног злочина који је написан у оптужници. Војислав сноси одговорност као учесник и за дела другик који се могу сврстати у појам српске снаге. А појам српске снаге обухвата ЈНА, територијалну одбрану, Војску Републике Српске, Војску Републике Српске Крајине, милицијске и полицијске снаге, као и друге који су учествовали и који су на било који начин били присутни. То је постављено тако да било ко да је мобилисан може да буде кривично одговоран. У предмету против Војислава Шешеља се говори да се на неким локацијама говори о злочинима, и то се приписује искључиво њему и Српској радикалној странци. А тужилаштво зна да на тој територији није чак ни било добровољаца Српске радикалне странке. Конкретно, што се тиче Зворника, у оптужници се налазе неке локације где су се десили злочини крајем маја или почетком јуна 1992. године. А сви знају да са 26. априлом 1992. године готово да ниједног добровољца Српске радикалне странек није било на територији општине Зворник. Зато су опасне те оптужбе на основу удруженог злочиначког подухвата. Ви се вероватно сећате колико пута је Војислав Шешељ, поводом оптужбе за Невесиње, где су такође набројане неке локације где није ни било добровољаца Српсек радикалне странке, никада, не само у том времену, него апсолутно никада, где се тачно зна ко је извршио неке злочине, да ли је у питању неки мештанин или је припадник неке јединице, тамо се код Невесиња појављује Лаиновић и Звонко Осмајлић, и сад треба да се Војилсаву Шешељу ставља на терет нешто што је урадила Српска гарда. А зна се какав се антагонизам водио између Српске радикалне странке и Српског покрета обнове. Слично је и на неким другим локацијама. У том смислу Војилсав Шешељ је изузетно добро разуверио јавност и тужилаштво, о тој врсти мешања, да све српско може да се стави у то да су сви учесници удруженог зличиначког подухвата. Овај сведок, зато што је био на неким одговорним функцијама, и много је знао шта се све дешавало непосредно пре оружаних сукоба на територији Зворника, је био драгоцен зато што је потврдио неке основне тезе Војислава Шешеља и његове одбране које се тичу и Бијељине. Он је врло прецизно рекао да је Љубиша Савић, потпредседник Демократске странке, главни човек Зорана Ђинђића за Републику Српску, који је почео своју каријеру у Републици Српској, аркановац, и какаве он сад има везе са Српском радикланом странком? А у делу оптужнице која се тиче Бијељине, тамо се ставља на терет Војиславу Шешељу нешто што нема везе ни са добровољцима Српске радиклане странек, јер ми тамо нисмо ни имали добровољце. У том смислу Вопјислав Шешељ проверава наводе сведока који се налази у судници, и његове наводе користи да би се проверило шта су претходни сведоци изјавили пред судским већем. Наравно, мора да се констатује да постоји једна процедурална опасност којој је склоно ово претресно веће. А та опасност се огледа у томе што некритички у судски спис уврштавају изјаве сведока које су они наводно дали истражитељима тужилаштва. Или да преведем, ауторско дело истражитеља тужилаштва на коме се потпише неко ко претендује и на кога они рачунају да може бити сведок тужилаштва. Видели сте и сами, и овај сведок је негирао неке наводе из наводно његове изјаве. Морам да вас подсетим да су готово сво сведоци тужилаштва који су унакрсно испитивани од стране Војислава Шешеља у судници, потврдили да у неком делу то што пише у њиховој изјави они нису никада ни рекли. Војислав Шешељ је ту суочен са фалсификатом и са лажима. Све то зна тужилаштво, зато што су ове локације које сде налазе у оптужници против Војислава Шешеља, не рачухнајући Хртковце, обухваћенеу свим оптужницама у предметима који су већ пресуђени у Хашком зтрибуналу. Зато делује јако чудно кад дупоредите ово што ради тужилаштво у предмету против Војислава са већ правоснажним пресудама у неким предметима, где се третирају те локације. Рецимо, локације Мостар, Невесиње, Брчко, Бијељина, Сарајево, нигде нема добровољаца Српске традикалне странке, нити Војислава Шешеља. А 20 и нешто предмета је правоснажно окончано, рецимо, пресуда Крајишнику, где су такође дате бројне локације, и пресуда Брђанину, где су дате скоро све локације. Тужилштво и суд од пре десет година тачно знају шта се десило на којој локацији и ко је одговоран, нигде ту нема Војислава Шешеља. Чак се за неке локације ни не помињу добровољци Српске радикалне странке. А они су убацили у оптужницу Војислава Шешеља рачунајући да је он учесник у удруженом злочиначком покрету, и то у периоду од августа 1991. године до септембра 1993. године, а кажу после септембра није јер се наводно посвађао са Слободаном Милошевићем. Као да удружени злочиначки подухват зависи од тога да ли са неким пијете кафу или не. Иста је ситуација и у неком другим оптужницама, где једноставно иду са неким небулозама. И оно што је другог дана прошлонедељног суђења било интересантно а у јавности остало непримећено, Војислав Шешељ је разоткрио велики фалсификат. Наводно, у Народној скупштини Републике Српске Крајине је донета нека одлука, у записнику са те седнице од 12. маја 1992. године нема те одлуке, а онда је наводно то објављено у Службеном гласнику у новембру 1993. године. Значи, годину и по дана након тога је то објављено, а ваљда тек онда и производи неко дејство. А како да производи неко дејство нешто што није ни донето? Видели сте и сами да нико није могао да дешифрује која је то држава у преамбули, Народна скупштина Републике Српске, српског народа Босне и Херцеговине, неке институције и називи који никада нису ни постојали на територији Републике Српске. То је један од већих фалсификата. У том фалсификату су продефиловали толики оптужени који су добили доживотне рибије. Само зато што није постојала квалитетна одбрана на фалсификат. Зато ми, и држећи ове конференције за штампу, стално подсећамо на опасност која постоји када се изјаве неких сведока уврсте у судски спис по основу 92тер и 92кватер, што значи и изјава коју је наводно дао тужилаштву а у међувремену је умро или постао је недоступан, или неспособан, може да се уврсти у судски спис. Некад су нас учили да се у судским списима налазе записници са претреса, да у судском спису као исказ треба да постоји само оно што је речено у судници. Хашки трибунал преферира и ка оним полицијским изјавама и свим другим само да се што више њих уврсти у судски спис, не обраћајући пажњу да ли би сведок то порекао или да ли је ту изјаву дао под присилом. Правила 92тер и 92кватер омогућавају судском већу да релативизује, минимизира и да нађе чак можда и изговор зашто то уживо сведочење доводи у сумњу. То су са гледишта правне струке страшне ствари. И у том смислу Војислав Шешељ је стварно изузетно успешан, јер његов начин унакрсног испитивања сведока је врхунски. Наравно, Војислав Шешељ и увек хоће и да прекрати кад види да се тужилаштво или сведок који је на дневном реду муче да ли због термина или зато што тужилаштво наводи сведока да он нешто потврди што не стоји, па прекрати, па каже – Да, ја сам са тим човеком био пријатељ, ја сам тог човека знао, немојте да губите време. То може да ради само невина особа. Крива особа, онај који је крив не би то могао тако да ради, него би пустио тужилаштво да се мучи око тога, да на томе гради неку своју конструкцију. Војислав Шешељ не жели да доводи у питање нешто што је општепозната чињеница. У томе је стварно величина овог његовог поступка. Наравно, за крај сам оставио једну врсту манипулације, једну врсту лажи којом се користи тужилаштво које све зна. Многима није јасно која је сврха била приказивања снимка из 1996. и 1997. Године, оног центра у Кули. Та година уопште није обухваћена оптужницом против Војислава Шешеља, јер се рачуна да је после Дејтона завладао мир, а снимци показују нешто што нема везе са периодом оружаних сукоба. Поента је била управо у удруженом злочиначком подухвату. Шта је хтео тужилац? Тужилац је хтео само да промовише појам црвене беретке и да каже – Ето, то су црвене беретке. А у Зворнику су се појавиле црвене беретке. И сад жели да обавести комплетну србијанску јавност да су практично црвене беретке, како се у жаргону зове Јединица за специјалне операције, да је то постојало још априла 1992. године. Сви знају да то тада није ни постојало. Појавило се неколико десетина војника ЈНА који су имали црвене беретке, али то је специјална јединица војске из Панчева, која је била присутна тих десетак дана када су се освајала та два града. И они не стављају то у контекст регуларних јединица ЈНА, у то време. Него то стављају у контекст снимка из 1997. године, како су постојале црвене беретке. Ето, то је та лаж, уместо Богдановића који је био у тој групи, они кажу Звездан Јовановић. Ето чиме се служе. И ови еврофанатици који би све да испоруче у Хаг. И ето како то изгледа зу Хагу. Нема пресуде у Хагу која је донета а која се тиче Војислава Шешеља. Ето, тако то изгледа, чиме се баве и шта хоће да постигну. Војислав Шешељ је тамо тако дуго у притвору а они му не дају да се обрати грађанима Оџака. Он никада није могао да изађе, па чак ни кад му је мајка умрла, а добровољно је отишао у Хаг. Толико смо имали за данас. У уторак и среду је наставк суђења. То је наставак саслушања сведока већа. Ако нема питања, хвала вам.

Прочитајте коментаре (1) | Пошаљите коментар | Штампање