Стоп Хагу :: Конференције Тима

269. конференција Тима; 10. јануар 2010.

Зоран Красић: Даме и господо, ово је редовна конференција за штампу тима за одбрану Војислава Шешеља у Хашком трибуналу. Главна тема је наставак суђења по оптужници за ратне злочине. Само да подсетимо, тужилаштву је остало још пет сати и петнест минута, међутим, пошто ми сад радимо на завршном претресном поднеску одбране Војилсава Шешеља, сумњамо да је то врмеме тачно, ми мислимо да је остало мање времена, али добро, шта да радимо. Зна се да је наставак суђења најављен за 12. и 13. јануар, значи у току следеће недеље, у послеподневним часовима, у судноци број 1. Друга тема је разматрање поднеска Војислава Шешеља против оне пресуде за непоштовање суда којом је осуђен на 15 месеци затвора, поводом књиге која садржи кјавна документа. И трећа врло важна ствар је његов захтев да се поступак оконча одбацивањем оптужби због толике злоупотребе поступка од стране тужилаштва. На претресу 12. и 13. јануара вероватно треба да се очекује неки сведок тужилаштва. У новембру је судско веће одлучило да има још једног, па шест, па седам, и на крају осам сведока већа по распореду како се сведочи, о томе сам и раније обавештавао јавност. Али сматрам да је важно да на почетку 2010. године јавност сазна, радећи на овом завршном претресном поднеску, ми долазимо до неких невероватних ствари. Готово да нема сведока, или евентуално ако се појави неки нови сведок, за кога ни Војислав Шешељ не зна, они једноставно не могу да промене оно што је већ утврђено у судском поступку, кад кажем утврђено, мислим на оно што сваки разумни посматрач може да утврди, не улази у оно шта су судије утврдиле, да ли су цениле доказну снагу неких доказних предмета, њихову релевантност за тачке оптужнице и све остале аспекте. Међутим, оно што мора да се каже и да се јавност припреми, то је што у поступку пред Хашким трибуналом мора да постоји својеврсно јединство, подударност, између онога што је написано у оптужници и онога што стоји у претптретресном поднеску тужилаштва и онога што је наведено да преставља резиме сведока тужилаштва. Дакле, та три, условно речено, документа, треба да представљају једну базу из које може да се извуче евентуални закључак да ли постоји нека кривична одговорност Војислава Шешеља. Међутим, ова три документа међусобно не коренсподирају. Значи, за доказивање неких тачака оптужнице, једноставно не саобраћа са првим документом. А, ако се види шта су они навели да сведоци у својим изјавама пред судом треба да потврде, са оним што је наведено у претпретресном поднеску, да ће сведоци да послуже као доказ за неке чињенице, опет се види да међусобно не комуницирају. Ако бисмо прво кренули од сведока вештака, можда се сећате да је био један војни вештак, Рејно Туненс, који је запослен у тужилаштву и који је направио војни експертски извештај, али он је учествовао у испитивању сведока, у припремама сведока тужилаштва, код њега, дакле, не постоји та непристрасност и објективност. Сад не улазим у оно што је јавност имала прилике да види на суђењу, где га је Војислав Шешељ толико понизио на суђењу да он чак није ни знао која је пушка, нити која је граната, нити било шта. Па, сећате се оног другог сведока вештака, то је онај први, Антонио Обершал, тужилаштво га је представило као стручњака за говор мржње. Али, он је у судници рекао да није никакав стручњак за говор мржње, него за пропагандне технике. И кад га је Војилсав Шешељ три дана унакрсно испитивао, пошто је то био главни сведок за оне тачке оптужнице које се заснивају на непосредном извршењу злочина против човечности, путем говора мржње, за локације Хртковци, Зворник и Вуковар. У преводу, неки изнети политички ставови и неки говор Војислава Шешеља, да је то наводно био непосредан повод за неке злочине. Када се повеже са сведоцима и са овим што је рекао Обершал, види се да не постоји никакава веза. Обершал је једини сведок вештак који је на девет конкретних питања Војилсав Шешеља: „Да ли сам, господине вештаче, ја икада позивао на рушење објеката и тако даље“ одговорио: „Не“. „Да ли сам ја некада својим говором позивао на прогањања, убиства?“ и тако даље, он опет каже: „Не“. Значи, још првог дана је пала оптужница. Дакле, девет формулација, девет тачака оптужнице је Војислав Шешељ преформулисао у девет директних питања на која може да се одговори са да или не. И сви одговори су били не. Поставља се питање, чему онда поступак. Говор мржње за Вуковар. Била је нека реченица и наводно неки митинг који је Војислав Шешељ одржао. Митинга није ни било, јер је било гранатирање. Била је само једна обична шетња и обилазак. Ту реченицу коју су они узели као основу за прогон у Вуковару, да ниједан усташа не може да прође, су измислили. Било је 20 сведока тужилаштва из Вуковара, и нико није потврдио ту реченицу. И да буде ствар још чуднија, ту исто је утврђено у предмету Мркшић, који је пре тога вођен. Али тужилаштво упорно то заступа иако зна да те реченице није ни било. Сад је много јасније када се каже да је Војилсав Шешељ у Хагу суочен са два проблема, са фалсификатом и лажним сведоцима. Неколико сведока тужилаштва је било у ситуацији да мора да ангажује и своје адвокате да не потпадну под кривичну одговорност за неке лажне изјаве у неким ранијим предметима. А преко 40 сведока је у судници, јавно пред камерама, рекло да оно што је написано у њиховој наводној изјави коју су дали тужилаштву никада нису ни рекли. Имали сте прилике да видите током преноса, када Војислав Шешељ крене са испитивањем, међу првим питањима је увек - Да ли сте ви тражили заштитне мере од суда, да ли вам прети нека опасност од мене, Српске радиклане странке, или мојих симпатизера, и тако даље. Највећи број сведока је рекао да никада није ни тражио заштитне мере. А на питање да ли им прети нека опасност, сви су рекли да не прети. Ово све наводим у контексту оног главног захтева, где вероватно, ако уопште Хашки трибунал може да спашава своју част, да постоји начин да се изађе из ове ситуације, а то је да се примени доктрина злоупотребе поступка. Јер ако се не примени ова доктрина, онда нас неће изненадити неки споредни захтеви. Некад је то количина речи, па величина поднеска и тако даље. Ви се сећате, током поступка, када Војилсав Шешељ окарактерише неког претходног сведока или тог сведока који се налази у судници, и кад га представи као лажног, они одмах скачу. Војислав није изашао из оквира које је користио, рецимо, Џефри Најс. Он само што није тукао сведоке одбране у судници. Ја желим да вас припремим да који год сведок да се појави у наставку овог суђења, више ту ниша значајније не може променити. Вероватно ће изаћи још много чињеница које ће да укажу на методологију и начин како је тужилаштво долазило до сведока. Половина сведока није ни знала да су сведоци тужилаштва против Војиласва Шешеља. У таквим се околностома одржава ово суђење. Што се тиче тима за одбрану и самог Војилсава, нама би било драго да та суђења буду јавна. Јавно суђење, па нека судија и тужилаштво, и народ нека процењује, поготово сада када Војислављеве речи из деведесетих година бивају као пророчанство. Све ово што нам се дешава, он је објаснио још тих деведесетих година. И тада је још рекао шта треба да се уради да не дође до тих последица. Али знате и сами да је он већ двадесет година предмет прогона. Политичког. Јер очигледно је да Војислав Шешељ, са Српском радикалном странком, представља сметњу онима који су креирали све ово што нам се дешава. И опет се враћамо на ону реченицу Карле дел Понте из 2003. године, то је реченица Зорана Ђинђића коју је описала у својој књизи „Лов, ја и ратни злочинци“ - Водите га и не враћајте га више. Да ли на томе може да почива међународно право? Видите и сами - 6 година и једанаест месеци је Војилсав Шешељ у притвору, годину дана ми немамо суђење, тј ниједан дан суђења везан за ратне злочине. А он је дошао да му се суди за ратне злочине. Па кад је била подигнута оптужница, ваљда су већ били прикупљени докази. Војислав је доказе уз оптужницу добио тек у јануару 2007. године. А онда је добио шест кубика материјала, камионима да се пребацује, са упутствима за пеглу и љубавна писма војника. Ето, то је њихов материјал. Још 6 600 сати видео материјала није објављено. До октобра 2008. године, дан уочи доласка сведока, тужилаштво доставља материјал за тог сведока. Под свим тим околностима Војислав Шешељ је пружио бриљантну одбрану на суђењу. Вероватно ће некада бити потребно да се објаве сви транскрипти његовог суђења, због правне науке, да се види како је он то радио. Зато и није чудно кад вас на улици људи питају кад он долази из Хага. У јавности је већ утисак да он већ треба да дође, јер народу је потребан један такав лидер, да га тргне из овог сна, ружног сна. Ја се надам да ће РТС омогућити јавности да се види шта ће бити у судници. Да народ види. Представници власти у Србији су рекли да никада није било притисака на сведоке. Он је раскринкао Хашки трибунал и сваку њихову лаж и фалсификат. И сваки његов приговор и сугестија за неки догађај, све везано за неког сведока помно је праћено од судског већа. Транскрипти су препуни делова где судије изражавају запрепашћење, јер нису знали за неке детаље. То је, рецимо, она локација у Вуковару за она четири официра, што је променило потпуну слику о ономе шта се дешавлао у Хашком трибуналу. Или онај сведок за Зворник, а требало је да његова изјава буде главни основ за целу оптужницу у вези са Зворником, где је Војислав наводно држао митинг и погрдно се изразио о муслиманима. А тај митинг је био у августу 1990. године, а не 1992. године. Видите, Хаг гура и ако зна да нису у праву, али он гура. Па ако има прође, одлично, а главни циљ им је био да Војислав има браниоца. Али нису успели. Ето, то је оно што смо имали за ову конференцију. Ако има неко питање, изволите. Надам се да ћемо идуће недеље имати прилике да коментаришемо ово што ће се дешавати у судници 12. и 13 јануара. Знате и сами да ја користим само јавне податке, да ми је са Војиславом забрањена јкомуникација, тако да све што сам данас рекао не подлеже никаквим ограничењима. Ако нема питања, хвала. Видимо се следеће недеље.

Прочитајте коментаре (1) | Пошаљите коментар | Штампање